Način korišćenja finansijskih usluga značajno se promjenio poslednjih godina, a zahvaljujući računarima, mobilnim telefonima i tabletima transakcije svih vrsta obavljaju se u bilo koje vrijeme i na bilo kom mjestu. Savjetnici za edukaciju korisnika finansijskih usluga upozoravaju na rizike takvog plaćanja.

Rizici postoje ne samo kada plaćamo i koristimo mobilno bankarstvo, već i kada se lični podaci dijele preko društvenih mreža, elektronske pošte i telefona, taj način plaćanja sem pozitivnih efekata donio i veću izloženost raznim vrstama finansijskih prevara.

Uobičajeni naziv za takvu vrstu finansijskih prevara je »SCAM« (eng. prevara), a zasniva se na finansijskoj ponudi koja se dobija putem elektronske pošte ili društvenih mreža”, te ponude sadrže obaveštenje o lakoj i brzoj zaradi, te da se njihovi autori predstavljaju kao važni ljudi iz inostanstva kojima je potrebna pomoć da prebace ogroman novac iz svoje zemlje.

I Facebook Messenger uvodi opciju brisanja poslate poruke

Tu nelogičnost pravdaju činjenicom da su im velike sume novca zarobljene usled velikih katastrofa koje su zadesile njihovu zemlju, a od svojih žrtava traže da daju podatke o svom računu, kao i da plate taksu za uplatu novca uz obećanje jednog njegovog dijela kao nagradu za pomoć.

On ističe da najveću opasnost predstavlja činjenica da žrtve daju podatke o svom bankovnom računu, te postoji mogućnost da im budu skinuta sva raspoloživa sredstva sa njega.

Sem tog načina prevare, često se koriste obaveštenja o dobitku na lutriji, ponude za brzo bogaćenje, molbe za novčanu pomoć, ponude za kupovinu isceliteljskih lekova itd. Svima zajedničko plaćanje unaprijed.

U poslednje vrijeme je prisutan problem krađe identiteta, posebno na društvenim mrežama, koji se odražava na korišćenje finansijskih usluga, nelegalnim pristupom profilima na društvenim mrežama moguće preuzeti podatke o bankovnom računu i platnoj kartici korisnika.

Prečice na tastaturi koje malo ko zna! – Uštedićete MNOGO VREMENA

Najbolja zaštita od takvih vrsta prevare je da se ne odgovara na primljenu elektronsku poštu ili poruku na društvenoj mreži, čak i odgovor kojim se odbija dalja komunikacija potvrđuje identitet žrtve i ohrabruje prestupnik u svojim pokušajima.

Takve poruke obično obiluju gramatičkim i pravopisnim greškama, te da je za korisnika presudno da nikom ne dostavi podatke o svom bankovnom računu.

U slučaju da je korisnik već poslao svoje podatke, neophodno je da se obrati svojoj banci kako bi blokirala sve isplate sa računa, savetujemo da se izbjegava ostavljanje ličnih podataka na nepouzdanim veb stranicama, kao i obavezno zatvaranje elektronskih naloga posle obavljene transakcije.

Potrebno je voditi računa o nalozima na društvenim mrežama jer mogu biti zloupotrebljeni, a neophodna je i velika doza opreznosti u slučaju dobijanja poruka od nepoznatih lica, poruka verovatno lažna ukoliko zvuči suviše dobro da bi bila istinita.